fbpx
Petak , 15 Novembra 2024
0 02 05 f75a1401129f0bb1042103f12f7a1992ae281053ec81743f3e84141936aa6ccf fca6bb3b

FOTO: U Fojnici održana tribina povodom 555. godišnjice Ahdname

0 02 05 f75a1401129f0bb1042103f12f7a1992ae281053ec81743f3e84141936aa6ccf fca6bb3b

 0 02 05 f75a1401129f0bb1042103f12f7a1992ae281053ec81743f3e84141936aa6ccf fca6bb3b

Sinoć je u fojničkom Reumalu održana tribina o značaju Ahdname i njenom percepiranju od 1463. do 2018. godine.
 
Uvodnu riječ je održao hfz. dr. Elvir Duranović koji je govorio o Ahdnami, genezi njenog nastanka i njenom utjecaju u kasnijim periodima.
 
Nakon dr. Duranovića, nažalost, manjem broju fojničke publike se obratio pro. dr. Ismet Bušatlić koji je govorio o genezi Ahdname.
Ahdnama je jedan u nizu dokumenata kojom su muslimani garantovali sigurnost kršćanima i jevrejima, od Poslanika pa do fojničke Ahdname i poslije – kazao je dr. Bušatlić.
 
Ahdnama nije mrtvo slovo na papiru nego živi dokument na čije pozivanje se ustvari poziva na same izvore islama – dodao je dr. Bušatlić.
 
Sljedeći predavač je bio fra Janko Ljubos koji je kazao da je Ahdnama legitimizirala prisutnost bosanskih franjevaca u Osmanskoj Carevini.
Fra Janko ističe da je velika uloga fra Anđela Zvizdovića u izdavanju Ahdname kojom je uspio da oslobodi porobljene katolike te da sačuva katolički kler. Zatim ga je Mehmed II el-Fatih zaogrnuo plaštem garantujući mu sigurnost.
 
Fra Ljubos je istakao da se Ahdnama često nije do kraja poštovala, ali da je ona pripomogla i imala veoma bitnu ulogu u očuvanju katoličkog puka u Bosni i Hercegovini.
 
Posljednji koji se fojničkoj publici obratio jeste prof. Mustafa Spahić koji je kazao da Ahdnama spada u povijest i ugaoni kamen evropske povijesti borbe za ljudska prava i sigurnosti.
 
Ahdnama narušava evropski dotadašnji put i krilaticu “Cuius regio, eius religio” to jeste čija je regija njegova je i religija. Jer muslimanima Španije, Sicilije, evropskim Jevrejima nije nikada ništa bilo garantovano u pogledu ljudskih prava, a Ahdnama garantuje pravo na život, slobodu…
 
I na kraju je dodao da pandan Ahdnami u Evropi dolazi tek tekstom Berlinskog kongresa kojim se garantuju vjerska, imovinska prava. Odluka Berlinskog kongresa dolazi 415 godina poslije Ahdname – ističe prof. Spahić.
 
Na kraju se gostima i fojničkoj publici zahvalio na prisustvu moderator ove tribine h. Edin ef. Rojo.
0 02 05 0e9cce2d635740baef080b09c5a2210942dab2e696bc24e91e4a058960546d9a 4da9b12d
0 02 05 63bc69d25221e43a7f4735ade5b0aa3229097dce1917ad46bc304b9dab376ebc 1bc74f6a
0 02 05 73ec8327e337a9d38325069ca0bd3bf4f3e319140ec6205ce90df1a37b8aa4d8 6bca9a48
0 02 05 79f987e75861f1bf1e2b838d56683f363ef31da69859a5713821f2b5348b0c59 93e7075f
0 02 05 9807fbfe149ac0e17d4e595ddebe910f1f80031bec2c94235babbc5a61c626ae a93244c5
0 02 05 54511ae479fd4f4f5d82bc625854ff450f30218a78ba713926e5614b855bcd40 81b34a2
0 02 05 75417be7ea601075620f91542ae0c2bde052efe918efda59f905567d80be8960 545d0e94
0 02 05 b6935d05cbcade97a29050263eeb75037591ece75cc9adb700cdaa2984255276 172f6ae3
0 02 05 c73abda73d38807fa39a9aaa6a272017777c59fbb7bc099e5f3722c1e6d87d4f efac4ea3
 

Pročitajte i ovo

Mladić iz BiH oborio Guinnessov rekord, uradio 1.536 sklekova za sat vremena

Dragan Rodić iz Drvara oborio je Guinnessov rekord s 1.536 urađenih sklekova za sat vremena …