Tražio je da mu brišem cipele: Habiba postavila svoja pravila, u braku su već 50 godina

U naselju Radovlje kod Visokog u Bosni i Hercegovini, živi izuzetno zanimljiv bračni par čija životna priča nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ona mudra, on zaljubljen – to je recept za njihovih 50 godina sretnog braka.

Postoje stvari u životu koje se ne mogu kupiti novcem, niti platiti. Ljubav je jedna od njih, a ona ima vrijednost samo ako se nesebično poklanja.

Ovi čestiti ljudi nikada nisu oskudijevali u ljubavi i međusobnom razumijevanju.

Alen iz Visokog započinje svoju priču tako što kaže da je njegova supruga mnogo mudrija od njega i da se ona pita za sve važne stvari:

– Ja odlučujem o nekim važnim životnim pitanjima samo kada moja supruga nije tu. Kada je ona tu, ja se ne pitam ništa.

Kada je njegova supruga odlučila da se uda za njega, rekla mu je: “Ako želiš da ostanemo zajedno, ili ćeš me slušati, ili nas nema.”

Ove godine slave tačno 50 godina zajedničkog života, u ljubavi i razumijevanju.

Kada smo tek počeli da živimo zajedno, rekla mi je: “Samo da znaš, ja ti neću čistiti cipele, to ne volim da radim, tako da želim da sam sebi čistiš cipele.”

Čim su se vjenčali, Alenova supruga je postavila jasna pravila koja Alen poštuje u braku. Od prvog dana pa sve do danas, Alen svoju suprugu zove “lutkica”.

Alen kaže da inače voli prijatne i vesele žene.

Habiba kaže da se rijetko kad ljutila.

– Kod nas u braku je uvijek bilo skladno. Znali smo da se posvađamo kao i svaki normalan par. Ali ja nikada nisam dozvolila da Alen dođe sa posla i nema šta da jede, da je neoprano i da nema reda u kući. Kad me drži ljutnja ja čekam da prođe i onda sjednem sa njim da razgovaram. Ako se on naljuti i vidim stvarno da ga drži ljutnja, ja se povučem i šutim. Kad vidim da ga je prošlo, skuham nam kafu i kažem – E hajde sada reci šta ti je nejasno.

Habiba smatra da zbog loše komunikacije može da dođe i do razvoda i da je razgovor jako bitan. Kaže da je najgore kada u isti krevet legnu i muž i žena jedno drugom leđa okrenu.

“Sve se može riješiti razgovorom.”

Kada se udala Habiba, kaže da je Alenov uslov za ženidbu bio da supruga voli da radi, da ne bude lijena.

– Muž mi ništa nije branio, to me održalo u braku. Išla sam prije 35 godina u Tursku, nisam nikada dozvolila da zavisim od njegovog dinara, bilo mi je važno da imam svoju platu.

U tom periodu žene nisu komandovale. A Habiba smatra da je njihov brak uspio jer muž nije bio tvrdoglav, jer je slušao šta ona priča, poštovao, volio i cijenio.