Ivo i Ramazan
Živio je u Tešnju jedan Ivo. Nedavno je umro.
Mnogi ga pamte po tome što je uvijek u ustima imao cigaru.
Ako je nije pušio onda je bila onako, čitava i to naopako okrenuta u ustima.
Po tome su ga prepoznavali, uz nezaobilaznu kapu bila mu je neka vrsta imidža.
Od svih 365 dana u godini jedino tokom Ramazana, tih 30 dana u Ivinim ustima nije bilo cigare.
Nit’ upaljene nit’ ugašene. Govorio bi dobri Ive:
–Nije vakat.