Životne priče: Javno se odrekao sina koji ne želi da se brine o bolesnom bratu

• Javno se odričem svog sina. Ono što me najviše plaši jeste kako će moj sin iz drugog braka živjeti kada supruga i ja preminemo. Zato sam se ranije dogovorio sa sinom iz prvog braka, a razgovarao sam i sa kćerkom iz prvog braka da oni preuzmu brigu o njemu.

Zauzvrat, dobijaju kuću od 400 kvadrata i dva stana. U početku je sin htio, ali sada je rekao da može samo da ga drži u kući. Pa nije on kuče. Čak i psi izlaze u šetnju – objašnjava Slobodan za Kurir zašto se odlučio na ovaj nepopularan korak.

Dodaje sve je kulminiralo ovog mjeseca jer je sin iz prvog braka obećao da će na more da vode i polubrata, ali to nije učinio.

• Dok su bili na moru, objavio je sliku, a ja sam prokomentarisao da se provode „ko ozeblo što čeka sunce“. Kada su 19. avgusta došli sa mora, svratili su i pitali me zašto tako komentarišem. Oni su svi moja djeca, ali je sin iz drugog braka invalid i zaista mi je bilo krivo što ne žele da mu posvete pažnju i što su mu obećali, on se radovao, a onda ga slagali. Da se razumijemo, ja sam htio da platim sve troškove tog ljetovanja. Na kraju sam pozvao policiju jer me uznemiravaju, šalju svakakve poruke na mobilni telefon – priča Slobodan.

Slobodan Veličković je prvo, kada je pozvao novinara Kurira, rekao da će da se odrekne i kćerke iz prvog braka, koja je udata, ali se kasnije predomislio.

• Razmislio sam dobro. Ona nas nikada nije vrijeđala, a i tuđa je to kuća, pa ne odlučuje ona. Zato sam odustao od toga da se odreknem i nje, ali sin sam odlučuje kako će i šta će – objasnio je Slobodan.

Dodaje da mu je najveća briga ko će da se stara o sinu kada njega i supruge više ne bude bilo.

• Djecu iz prvog braka sam ja očuvao, sa mojim ocem, jer ih je majka napustila dok su bili mali i otišla dalje. Kćerka je imala tada samo dvije i po godine, sin godinu i po. Bilo je to 1974. Ja sam radio u Njemačkoj i tamo sticao, a oni su bili sa mojim ocem u selu. Kasnije sam se oženio po drugi put i dobio sina. I doskoro, da kažemo, bilo je sve kako-tako normalno.

• Dešavale su se svađe, čak i oko imovine, neka suđenja. Imanje na selu je pripalo tom starijem sinu, a platio mi je 5.000 eura, ostalo mu je poklonjeno, jer se sve to vodilo na mog pokojnog oca – navodi naš sagovornik.

Boli ga mnogo jer ne žele da brinu o svom polubratu.

• Želim im svu sreću, ali ne želim više nikad da ih vidim. Ne želim da me više uznemiravaju, a ja ću naći nekog ko će da se stara o mom sinu – kaže Slobodan:

• A sina iz prvog braka i njegove porodice od ovog momenta se zauvijek odričem!

Slobodanov sin iz prvog braka nije želeo da komentariše očevu odluku, niti da priča o polubratu.