Prof. Indira Pašalić: Kako su naši stari ‘skenirali’ srce i rješavali ljubavne jade

Nekad davno, u selu gdje su se komšijske kokoši znale po imenu, Graha, Pirga … znalo se i koliko jaja koja snese, nije bilo ni psihologa, ni pedagoga, ni terapeuta.

Nije bilo ni Wi-Fi-a, al’ se sve znalo. Naročito kad dođe vrijeme da se momku ili curi krv uzbihuzuri, a obrazi zarumene kao da su bili na planinskom vjetru.

Piše: prof. Indira Pašalić

Moja rahmetli nana Hajrija i tetka Almasa pune narodne mudrosti i doktorice bez diplome, znale bi pogledat’ curu kad sretne komšijinog sina i kaže:
”Ova ima jaku krv.”

Šta to znači? Ni sama nisu znale tačno, al’ znale su da to nije grip ni viroza. To ti je, bolan, ono kad ti srce lupa, ruke se znoje, a nisi ništa radio. Nije to bila nikakva “faza adolescencije” kako danas pišemo i naučno tumačimo, to je, po njima, bio znak da “krv traži muško ili žensko”, pa da se zna šta je red: ili svatovi, ili doktor!

A doktor se zvao dedo Ibro, što je sa šezdeset godina i dalje orao s konjima i znao sve o zdravlju jer “kroz leđa ti vidi”, danas bi to rekli ” skenira” Kad bi neki momak smrš'o, samo bi pito:
“Imaš li ti, sine, kakvu u planu? Jerbo si mi se skroz stanjio oko očiju.”
Ako je odgovor bio potvrdan, odmah bi se uzelo prstenje i kod hodže.

Pedagogija? Ma kakva pedagogija!
Psihologija? Jok.

Seksualno vaspitanje? Ma sramota.
Dedo bi samo rekao:
Vola nije niko učio seksualnom vaspitanju, pa nije nikad kravi na glavu skočio!
To se sve tad zvalo “vrijeme ti došlo.”

A kad cura pobijeli kao zid, tetka bi došla s kahvom i samo kratko rekla:

Treba nju il’ za ruku pitat’, il’ u banju vodit da ne dobije sušicu’. Krv se njoj uzigrala, nije ona ni gladna, ni nahlađena.
I sve bi bilo jasno. Nije to bila depresija, to je bio zov hormona narodski rečeno: “krv hoće svoje.”

Danas mi imamo aplikacije za upoznavanje, edukativne seminare i savjetovališta. A onda sve što ti je trebalo bila je tambura i znati kad zasvirat pod prozor. I ako cura izađe znaš na čemu si. Ako izađe otac s puškom znaš još bolje.

Zato, kad “doktor” Ibro, ja l’ nana ja l’ tetka, naprave “psihološku” procjenu, oni rješavaju problem na svoj način i donose konačnu odluku.

Sine, il’ ti svatove spremam, il’ ti tamburu kupujem. Jer kad je krv jaka, il’ pjevaš, il’ se ženiš. Nema treće.